„Dijetalna gazirana pića su u redu jer nemaju šećer.“
“Čišćenje koncem stvara razmake između zuba.“
„Mlečni zubi nisu važni.“
„Zub me ne boli, tako da bi trebalo da bude u redu.“
Koliko ste ovih čuli ranije? Želeli bismo da podelimo istinu o ovim uobičajenim mitovima o oralnom zdravlju koje čujem od pacijenata skoro svakodnevno. Pročitajte ovaj tekst do kraja kako biste saznali koji su to najčešći mitovi o zubima i šta je zapravo istina kada su oni u pitanju.
1. „Treba da idete kod zubara samo ako vas bole zubi.“
Uglavnom su mitovi o zubima najčešće vezani za odlaske kod stomatologa. Možda ste svesni izreke „bolje sprečiti nego lečiti“. Ono o čemu se relativno manje čuje jeste da je dijagnosticiranje i izlečenje problema sa zubima u ranijoj fazi mnogo lakše i isplativije nego kada se takve stvari rešavaju kasnije.
Čak i ako ne osećate bol u zubima, preporučujemo da posetite stomatologa dva puta godišnje radi redovnog čišćenja i pregleda. Neki zubni problemi su asimptomatski, ali i dalje mogu izazvati infekciju i zahtevaju lečenje. Ako čekate predugo, potreban tretman može biti skuplji nego da je bolest uhvaćena pre nego što se pogoršala. Takođe, zub ima manje šanse da bude spasen kasnije.
Sve u svemu, prevencija vam dugoročno štedi vreme i novac.
2. „Čišćenje koncem može stvoriti razmak između zuba.“
Konac pomaže u sprečavanju karijesa između zuba. Kada čistite koncem, uklanjate ostatke hrane koji se nalaze oko vaših zuba i desni, što pomaže u održavanju zdravlja i uklanja štetne bakterije.
Kada započnete rutinu čišćenja koncem, možda ćete doživeti krvarenje desni, ali nakon nekoliko nedelja stalnog čišćenja koncem, krvarenje ima tendenciju da se smanji. Ako vaše desni i dalje krvare od upotrebe koncem tokom vremena, bolest desni može biti teža, i preporučujemo da posetite svog stomatologa kako biste utvrdili uzrok i pravi plan lečenja.
Ponekad ako imate nakupljanje plaka i kamenca između i iza zuba, čišćenje koncem može biti teško. Higijeničar može pomoći u uklanjanju te nakupine i olakšati vam uspostavljanje uspešne rutine čišćenja koncem.
3. „To je samo mlečni zub.“
Mlečni zubi su veoma važni! Oni obezbeđuju neophodan prostor za trajne zube da se poredaju ispod desni i pravilno rastu. Ako se ne pozabavite problemima sa mlečnim zubima odmah, karijes može dovesti do gubitka zuba ranije nego što je prirodno, što rezultira praznim prostorom.
Zubar može da napravi veštački održavač prostora dok stalni zub ne izraste, ali mlečni zubi su najbolji prirodni održavači prostora.
Važno je osigurati da zubi vašeg deteta budu što je moguće zdraviji. Ako dete ne pere i ne čisti mlečne zube, velika je verovatnoća da neće oprati ni trajne zube, što dovodi do ozbiljnijih i skupljih problema sa zubima kako stari. Dakle, sve u svemu, to je više od mliječnog zuba.
4. „Nije važno u koje doba dana perem zube.”
Iako preporučujemo svakom našem pacijentu da pere zube najmanje dva puta dnevno, pranje u određeno vreme utiče na vaše oralno zdravlje. Noću kada spavamo, naše pljuvačne žlezde proizvode manje pljuvačke. Tokom dana, naš protok pljuvačke je veći, pružajući efekat čišćenja koji ne dobijamo noću.
Generalno, oni sa suvim ustima (bilo prirodno ili zbog lekova) imaju više karijesa jer imaju manje prirodne pljuvačke koja im čisti usta i ispira čestice hrane.
Dakle, kada ne peremo zube uveče pre spavanja, te čestice hrane sede na našim zubima celu noć i vremenom doprinose kvarenju zuba. Četkanje ujutru ne samo da se bori protiv propadanja, već i pomaže u borbi protiv lošeg zadaha.
Štaviše, izbor ishrane igra važnu ulogu u oralnom zdravlju. Preporučuje se pranje zuba odmah nakon konzumiranja hrane i pića sa visokim sadržajem šećera i ugljenih hidrata da biste sprečili karijes.
5. „Dijetalna gazirana pića su u redu za piće jer nemaju šećera u sebi.“
Mitovi o zubima su tu često samo kako bi opravdali naše loše navike i sakrili racionalizacije.
Iako gazirani dijetalni napici nemaju šećere koji izazivaju karijes, oni i dalje imaju izuzetno visoku kiselost. Naša usta imaju bakterije koje vole kiselinu i doprinose nastanku karijesa. Dijetalna gazirana pića imaju pH nivo od oko 2-3, dok je voda neutralna na nivou pH od 7 (za referencu, kiselina baterije je veoma kisela na nivou pH od 0).
Kiselina iz dijetalne sode razjeda gleđ, izazivajući osetljivost zuba. Neki ljudi polako pijuckaju sokove tokom dana, što je opasnije. Svaki put kada popijete gutljaj, bakterije u ustima počinju da rade sa kiselinom i napadaju vašu gleđ. Vašim ustima je potrebno oko 20 minuta da ponovo neutrališu tu kiselinu, a svaki put kada pijuckate, počinje taj 20-minutni napad.
Osim gaziranih napitaka, slična oštećenja mogu izazvati i druga kisela pića, poput sokova od pomorandže i citrusa, itd. Voda, sok od povrća i mleko su najzdravije alternative za održavanje hidratacije tela.
6. „Oralno zdravlje nije povezano sa ostatkom tela.“
Vaše oralno zdravlje je povezano sa vašim sistemskim (ukupnim) zdravljem i postoje mnoge korelacije između vaših usta i tela. Usta sa teškim karijesom i parodontalnom bolešću verovatnije će izazvati bakterije da uđu u krvotok i rezultiraju drugim zdravstvenim problemima.
Studije su otkrile vezu između parodontalne bolesti i bolesti srca, dijabetesa, raka i još mnogo toga. Saznajte više u našem blog postu ooralno zdravlje i zdravlje srca.
7. „Moji zubi su nezdravi jer starim.“
Starenje nije automatski faktor u pogoršanju oralnog zdravlja. Oni koji brinu o svojim zubima u detinjstvu i odrasloj dobi, i dalje će imati zdrave zube u poznijim godinama.
Slično tome, samo zato što ste mladi ne znači da će vam zubi biti zdravi. Videli smo mnogo slučajeva u kojima pacijenti u 20-im i 30-im godinama imaju tako ozbiljno propadanje zuba da moraju da se oslanjaju na proteze i mostove.
Uopšteno govoreći, oralna higijena je važna bez obzira na vaše godine, pa obavezno četkajte i koristite konac tokom celog života kako biste održali usta zdravim.
Koji su to najčešći mitovi o zubima u vašem okruženju? Koji god da su, i koliko god uverljivo zvučali, uvek prvo konsultujte stomatologa pre donošenja bilo kakvih odluka koje bi mogle negativno uticati na vaše oralno zdravlje.